Tendencies in the population concentration in the Pomoravlje area

Radmila Veljović

Abstract


The paper explores spatial dynamics of the level and the intensity of the concentration of population/settlements situated in the Pomoravlje area, during the post- Second World War period, including overall conditions of the territory and evolutional aspect of its developmental tendencies. By evaluating Census data from 1948-2011, the main focus had been set on population dynamics of the settlements of the Pomoravlje area, and its dependence with regards to geographic, hypsometric and locational aspects of the territory. Considering the population dynamics of settlements in this area, the core concentrations and directions of their movement over the 63-year period were separated. The aim is to determine the degree of territorial homogeneity/heterogeneity of population distribution, using Hoover index of concentration and index of population concentration, both examining the relation between population and the area in question, and Kant index of concentration which next to those, also includes vertical differentiation. Therefore, nucleuses of population concentration as the focal points of settlements’ expansion had been formed, as well as the population regression of small, underdeveloped settlements.

Key words: population concentration, indexes of population concentration, hypsometric distribution of population, Pomoravlje area

© 2019 Serbian Geographical Society, Belgrade, Serbia. This article is an open access article distributed under the terms and conditions of the Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Serbia


Full Text:

PDF

References


Бакић, Р. (1980). Етапност у моделима преразмештаја становништва. Статистичар, 7-8, 327-333. [Bakić, P. (1980). Etapnost u modelima prerazmeštaja stanovništva. Statističar, 7-8, 327-333.]

Campante, R & Anh, D. Q. (2009). A centered index of spatial concentration: Axiomatic approach with an application to population and capital cities. Retrieved from http://www.hks.harvard. edu/research/working_papers/ HARVARD Kennedy School

Дерић, Б. (1993). Третман простора у географским и економским наукама. Зборник радова Географског факултета, 42, 156-161. [Derić, B. (1993). Tretman prostora u geografskim i ekonomskim naukama. Zbornik radova Geografskog fakuteta, 42, 156-161.]

Godall, B. (1987). Penguine dictionary of Human Geography. London: Penguine Books.

Илић, Ј. & Стојановић, С. (1985). Узроци и карактеристике промене броја насеља у СР Србији после Другог светског рата. Зборник радова Географског факултета, 32, 78-87. [Ilić, J. & Stojanović, S. (1985). Uzroci i karakteristike promene broja naselja u SR Srbiji posle Drugog svetskog rata. Zbornik radova Geografskog fakuteta, 32, 78-87.]

Ивковић, С. (2004). Од нездравог камена до црног злата. 150 година Сењског рудника 1853-2003. Јавно предузеће за подземну експлоатацију угља Ресавица. [Ivković, S. (2004). Od nezdravog kamena do crnog zlata. 150 godina Senjskog rudnika 1853-2003. Javno preduzece za podzemnu eksploataciju uglja Resavica.]

Krunić, N., Gajić, A., Srnić, D. & Tosić, D. (2018). Spatial aspects of demographic processes in Serbia. Stanovništvo, 56(2), 23-38.

Li, M., He, B., Guo, R., Lee, Y., Chen, Y. & Fan, Y. (2018). Study on Population Distribution Pattern at the County Level of China. Sustainability, 10, 3598. DOI: doi:10.3390/su10103598.

Мацура, М. (1980). Проблем знања о размештају становништва. Статистичар, 7-8, 17-25. [Macura, M. (1980). Problem znanja o razmeštaju stanovništva. Statističar, 7-8, 17-25.]

Nordström, L. (1977). Population Changes in a Functional Regional System. Economic Geography, 53, 2, 184-198.

Радовановић, М. & Николић, С. (1973). Дисперзија као квантитативни параметар просторног размештаја и организације географских елемената и неке методе за њено изучавање у системима сеоских насеља (са примерима из СР Србије). Зборник радова Географског факултета, 20, 99-114. [Radovanović, M. & Nikolić, S. (1973). Disperzija kao kvantitativni parameter prostornog razmeštaja i organizacije geografskih elemenata i neke metode za njeno izučavanje u sistemima seoskih naselja (sa primerima iz SR Srbije). Zbornik radova Geografskog fakuteta, 20, 99-114.]

РЗС (2014). Документациони материјал. Специјална обрада података. Београд. [RZS (2014). Dokumentacioni materijal. Specijalna obrada podataka. Beograd.]

Stojanović, B. & Vojković, G. (2005). Urbane aglomeracije na glavnim razvojnim osovinama kao polovi demografske revitalizacije Srbije. Stanovništvo, 43(1-4), 61-79.

Шантић, Д. (2013). Размештај становништва Србије у контексту теорија о популационом оптимуму. Докторска дисертација. Географски факултет, Универзитет у Београду. [Šantić, D. (2013). Razmeštaj stanovništva Srbije u kontekstu teorija o populacionom optimumu. Doktorska disertacija. Geografski fakultet, Univerzitet u Beogradu.]

Šantić, D. (2014). Spatial concentration of population in Serbia 1981-2011 measured with the Hoover index. Zbornik Matice Srpske za društvene nauke, 148(3), 461-470.

Tomoya, M. (2019). Spatial Pattern and City Size Distribution. RIETI Discussion Paper Series 18-E053. The Research Institute of Economy, Trade and Industry.

Tošić, B., Lukić, V. & Ćirković, M. (2009). Settlements of undeveloped areas of Serbia. Journal of the Geographical Institute "Jovan Cvijić", 59(2), 59-77.

Тошић, Б., Матијевић, Д. & Лукић, В. (2004). Дунавско моравски коридор – насеља. Посебна издања 26, Географски Институт "Јован Цвијић". Београд. [Tosić, B., Matijević, D. & Lukić, V. (2004). Dunavsko moravski koridor - naselja. Posebna izdanja, 26. Geografski Institut "Jovan Cvijić" SANU. Beograd.]

Вељковић, А. (1991). Градови – центри развоја у мрежи насеља средишње Србије. Зборник радова ГИЈЦ САНУ, 43, 161-195 [Veljković, A. (1991). Gradovi - centri razvoja u mreži naselja središnje Srbije. Zbornik radova GIJC SANU, 43, 161- 195.]

Вељковић, А., Јовановић, Р. & Тошић, Б. (1995). Градови Србије. Центри развоја у мрежи насеља. Посебна издања, 44. ГИЈЦ САНУ. Београд. [Veljković, A., Jovanović, R. & Tošić, B. (1995). Gradovi Srbije. Centri razvoja u mreži naselja, Posebna izdanja, 44. GIJC SANU. Beograd.

Вељовић, Р. (2016). Просторни аспект депопулације Поморавске области. Демографија, 13, 285-304. [Veljović, R. (2016). Prostorni aspekt depopulacije Pomoravske oblasti. Demografija, 13, 285-304.]

Volpati, V. & Barthelemy, M. (2018). The spatial organization of the population density in cities. arXiv:1804.00855v1.


Refbacks

  • There are currently no refbacks.