Карактеристике иностраног туризма у Србији
Abstract
Инострани туризам у Србији, има дугу традицију. Развијао се под различитим условима, тј. у Србији као краљевини, Србији као саставници Југославије, Србији у заједници са Црном Гором и Србији као самосталној држави. Развијао се по узору на суседне земље, али је бројем туриста и њихових ноћења увек заостајао за домаћим туризмом. У развоју иностраног туризма у Србији могуће је издвајање више карактеристичких фаза, које су условљаване историјским, друштвеним, економским, политиким факторима, као и туристичко-угоститељском понудом, односно, стањем и обимом материјалне базе и туристичке инфраструктуре. У основе карактеристике убрајају се неравномерно повећавање броја туриста и ноћења, кратка просечна дужина боравка, развијен транзитни туризам, коришћење основних смештајних капацитета, скоромна дневна и укупна потрошња, релативно низак укупан девизни приход, концентрација на летње месеце и доминантно учешће туриста из неколико страних, углавном европских земаља. Највећи број страних туриста и њихових ноћења реализује се у Београду. Од укупног броја страних туриста у Србији, појединих година Београд је захватао 58%, а од укупног броја њихових ноћења 61%. Реч је о туристима из Немачке, Италије и Аустрија, али и онима их бивших република Југославије. Посебно је карактеристична велика разлика у броју туриста и њихових ноћења из једне земље током неколико година.
Кључне речи: Србија, инострани туризам, порекло туриста по земљама, девизни приход, просторни размештај, Београд
© 2025 Српско географско друштво, Београд, Србија.
This article is an open access article distributed under the terms and conditions of the Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Serbia.
Full Text:
PDF (Cрпски)References
Бјелица, Д. (1978). Самоуправни друштвени односи и туристичка друштвена организација. Зборник стручних и научних радова, Виша туристичка школа.
Енсмингер, С. (1977). Развојни пут туристичке политике на подручју Југославије. Зборник стручних и научних радова, Виша туристичка школа.
Јовичић, Д., & Врачевић, Б. (2022). Туризам и међународни привредни токови. Универзитет у Београду, Географски факултет.
Мутавџић, П. (1884). О Бањи Врњачкој у срезу Трстеничком, округу Крушевачком. Библиотека Замак културе.
Николић, Љ. (2007). Сокобања кроз документа 1837–2007. Организација за туризам, културу и спорт, Сокобања.
Републички завод за статистику. (2000–2023). Статистички годишњак Републике Србије. Републички завод за статистику.
Савезни завод за статистику. (1948–1989). Статистички годишњак СФРЈ. Савезни завод за статистику.
Станковић, М. С. (1977). Неке карактеристике послератног развоја домаћег и иностраног туризма у Југославији. Зборник радова Десетог конгреса географа Југославије.
Станковић, М. С. (1982). Прилог проучавању усмерености страних туриста ка Јадранском мору. Зборник стручних и научних радова, Виша туристичка школа.
Станковић, М. С. (1989). Савремени проблеми домаћег и иностраног туризма у Југославији. Универзитет Едвард Кардељ.
Станковић, М. С. (1990). Туризам у Југославији. Новинско-издавачко предузеће Туристичка штампа.
Станковић, М. С., & Јоксимовић, М. (2012). Особености савременог туристичког промета у Београду. Асоцијација просторних планера Србије, Географски факултет Универзитета у Београду.
Станковић, М. С., & Вукић, М. (2024). Дивчибаре – туристичко средиште Маљена. Српско географско друштво, Туристичка организација Ваљево.
Штамбук, М. (1980). Угоститељство и туризам у друштвеним плановима Југославије. Зборник стручних и научних радова, Виша туристичка школа.
Туристички савез Југославије. (1976). Туризам у Југославији – статистички подаци 1960–1975. Туристички савез Југославије.
Унковић, С., & Зечевић, Б. (2019). Економика туризма. Центар за издавачку делатност Економског факултета Универзитета у Београду.
Зечевић, М. (1973). Инвестиције и развој туризма у Југославији. Институт за спољну трговину.
Refbacks
- There are currently no refbacks.
